Šta je HOBP?

HOBP ili Hronična opstruktivna bolest pluća je progresivno oboljenje koje otežava normalno disanje. To je zapravo zajednički termin za dva povezana stanja: hronični bronhitis (upala i sužavanje disajnih puteva sa prekomernim stvaranjem sluzi) i emfizem (oštećenje strukture samih pluća). Kod pacijenata sa HOBP vazduh ostaje „zarobljen“ u plućima, a disanje postaje naporan posao.

Koliko je HOBP čest?

Preko 300 miliona ljudi širom sveta ima HOBP ali smatra se da je bolest i dalje nedovoljno dijagnostikovana jer mnogo ljudi simptome i znake HOBP pripisuje starenju, pušenju ili srčanim bolestima. HOBP je na svetskom nivou treći vodeći uzrok smrtnosti.

Kako se postavlja dijagnoza?

Glavne tegobe najpre se vezuju za napor i otežanu fizičku aktivnost kao što je na primer otežano penjanje uz stepenice usled nedostatka vazduha ili zadihanosti. Otežano disanje, kratak dah ili osećaj da su pluća tesna može se javiti u svim fazama bolesti. Sa napredovanjem bolesti tegobe postaju izraženije i pri manjim naporima, šetnji po ravnom, obavljanju kućnih poslova, obavljanju lične higijene i sl. Kašalj je čest pratilac pušača pa oni i ne obraćaju mnogo pažnju koliko se učestalo javlja sve dok ne počne da značajno remeti kvalitet života ili kvalitet sna. Kašalj je često „vlažan“ ali je iskašljavanje sekreta otežano usled gustog i lepljivog sluzavog sadražaja.

Definitivna dijagnoza HOBP počinje sa spirometrijom. Ovim testom merimo koliko brzo i koliko volumena vazduha možete da izdahnete a aparat izmerene vrednosti poredi sa referentnim, predvidjenim za odredju starost, telesnu visinu i težinu. Nakon osnovne spirometrije dijagnoza se potvrdjuje i merenjem reverzibilnosti opstrukcije u disajnim putevima- bronhodilatatornim testom. To je upravo i test koji razlikuje HOBP od astme. U nekim slučajevima potrebno je uraditi i dodatna ispitivanja da bi se precizno odredili tip i težina bolesti.

Šta podrazumeva lečenje?

Iako je HOBP hronična i neizlečiva, može se uspešno kontrolisati!

1. Inhalatorna terapija: Osnovu čine lekovi koji šire disajne puteve i olakšavaju disanje (bronhodilatatori) a pokreću i izbacivanje lepljivog sekreta. Pravilna tehnika korišćenja pumpica je važna koliko i sam lek.
2. Respiratorna rehabilitacija: Program bi trebalo da obuhvata: vežbe disanja i jačanja snage respiratornih mišića posebno dijafragme, jačanje perifernih mišića, koordinacija pokreta, tehnike za lakše iskašljavanje sekreta.

Prevencija

• Pušenje je najčešći uzrok nastanka HOBP i najveći faktor rizika za ubrzano propadanje plućne funkcije. Prestanak pušenja je jedina mera koja dokazano zaustavlja dalje smanjenje plućne funkcije. Lekovi pomažu kod simptoma, ali samo ostavljanje cigareta menja prognozu bolesti. Kada su parametri plućne funkcije ispod 30% tzv. funkcijski limit simptomi i znaci bolesti postaju veoma izraženi.
• Izbegavanje duvanskog dima i zagađenog vazduha.
• Prevencija respiratornih infekcija, imunizacija.
• Zdrava ishrana i održavanje normalne telesne mase, fizička aktivnost.