Kada imuni sistem napadne sopstveni nervni sistem
Multipla skleroza (MS) je hronično, zapaljensko i neurodegenerativno oboljenje centralnog nervnog sistema, koje nastaje kada imuni sistem greškom napadne mijelin, zaštitni omotač nerava u mozgu i kičmenoj moždini. Time nastaje prekid u prenosu nervnih impulsa i širok spektar neuroloških simptoma.
Ko oboleva i koliko je bolest česta?
Pogađa najčešće mlade osobe, od 20. do 40. godine, a žene čak 2–3 puta češće nego muškarce. U svetu od MS boluje oko 2,8 miliona ljudi, dok u Srbiji se procenjuje da ima oko 10.000 – 12.000 obolelih.
Faktori rizika:
Bolest nije zarazna, niti direktno nasledna, ali postoji genetska predispozicija – ako neko u porodici ima MS, rizik je nešto viši.
Pored genetike, u obzir se uzimaju i faktori životne sredine, niske vrednosti vitamina D, pušenje i određene virusne infekcije, posebno infekcija Epstein-Barr virusom.
Koji su prvi simptomi koje ne treba zanemariti?
Multipla skleroza se često naziva “bolest sa hiljadu lica” jer su simptomi različiti kod svakog pacijenta, u zavisnosti od toga koji deo centralnog nervnog sistema je pogođen.
Najčešći rani simptomi:
- Trnjenje i slabost u rukama ili nogama
- Problemi sa vidom (zamagljen ili dvostruk vid)
- Gubitak ravnoteže, vrtoglavica
- Tegobe sa mokrenjem
- Tegobe sa koncentracijom
- Hronični umor
Simptomi mogu doći iznenada i trajati danima ili nedeljama, a zatim se povući, što otežava ranu dijagnozu.
Bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, vremenom može doći do trajnih oštećenja.
Zato je važno da osobe koje primete neuobičajene neurološke smetnje potraže savet neurologa.
Lečenje
Dobra vest: savremeno – lečenje predstavlja novu eru u borbi protiv MS-a
Prirodni tok bolesti, bez lečnja, neminovno vodi do invaliditeta.
Međutim, u poslednjih 20 godina u lečenju MS-a napravljen je ogroman napredak. Danas su dostupni brojni modulatori imunog sistema i biološki supresivni lekovi koji usporavaju napredovanje bolesti, smanjuju broj i težinu relapsa i poboljšavaju kvalitet života.
Lečenje se prilagođava svakom pacijentu, u zavisnosti od oblika i težine bolesti, prisustva relapsa, nalaza na magnetnoj rezonanci i drugih faktora.
Uz farmakološku terapiju, važnu ulogu ima i fizička aktivnost, radna terapija, psihološka podrška i zdrava ishrana.
Poruka nade – multipla skleroza se više ne posmatra kao bauk.
Multipla skleroza ostaje ozbiljna bolest, ali danas se dijagnostikuje ranije, leči efikasnije i prati preciznije nego ikada ranije. Mnogi pacijenti, uz adekvatnu pravovremenu terapiju i podršku, vode aktivan, radno sposoban, funkcionan i ispunjen život decenijama.
Zato je važno da se o ovoj bolesti govori – bez stigme i straha, ali sa znanjem, razumevanjem i optimizmom.
Ne ignorišite simptome. Zakažite konsultacije sa našim timom neurologa.
