Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i progresivno oboljenje mozga koje postepeno narušava pamćenje, mišljenje i sposobnost samostalnog funkcionisanja.
Danas u svetu sa demencijom živi oko 57 miliona ljudi, a svake godine se registruje gotovo 10 miliona novih slučajeva. U Srbiji se procenjuje da sa demencijom živi više od 100.000 ljudi.
Iza ovih velikih brojeva kriju se ljudi – njihova sećanja, samostalnost, svakodnevni život, ali i porodice koje postaju njihova najveća ili jedina podrška, kao nosilac svakodnevne brige oko ovih pacijenata.
Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije i čini oko 60 – 70% svih slučajeva.
Demencija nije normalan deo starenja. Ali nije ni svako zaboravljanje znak demencije.
„Samo sam umorna.“
„To je od godina.“
„Svi nešto zaboravljamo.“
Tačno. Ali ponekad ipak nije samo to.
Zato zaboravnost ne treba ni dramatizovati, ni ignorisati.
Jedna od najvećih zabluda jeste da je drastični pad pamćenja “normali deo starenja”, jer NIJE.
Zaboraviti gde ste ostavili naočari, dešava se ponekad svima, ali zaboraviti čemu one služe – jeste signal za alarm!
Rani simptomi na koje treba obratiti pažmju su:
- Zaboravljanje skorašnjih informacija i događaja (dok se detalji iz daleke prošlosti jasno pamte)
- Poteškoće u nalaženju pravih reči tokom svakodnevnog razgovora
- Dezorijentacija u vremenu i prostoru
- Ponavljanje istih pitanja više puta u kratkom roku.
- Promene ličnosti I raspolođenja (iznenadna sumnjiavost, povlaenje u sebe, apatija, ili agresivnost)
- Medjutim!
ZABORAVNOST NIJE UVEK DEMENCIJA – ALI JE UVEK RAZLOG DA ZASTANEMO I PROVERIMO!
Poremećaj pamćenja može nastati zbog depresije, stresa, poremećaja sna, manjka vitamina, poremećaja štitaste žlezde, određenih lekova i drugih stanja koja se mogu lečiti ili korigovati.
Takva stanja se ponekad nazivaju pseudodemencijom – simptomi mogu ličiti na demenciju, ali uzrok nije neurodegenerativno propadanje mozga.
Zato je prvi korak utvrditi šta se zaista događa, a ne odmah pomisliti na najgore.
Možda je zaboravnosti posledica problema sa krvnim sudovima mozga?
Mozak ne živi od dobre volje – potrebni su mu dobri krvni sudovi.
Dugogodišnja hipertenzija, povišen holesterol, šećerna bolest, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, srčane bolesti, sters, i prethodni moždani udari mogu postepeno oštetiti krvne sudove mozga i dovesti do tzv. vaskularne demencija, koja je drugi najčešći tip demencije, posle Alchajmerove bolesti.
Posledice se mogu odraziti i na pamćenje, pažnju, razmišljanje i sposobnost organizovanja svakodnevnog života.
Vaskularne promene neretko prepliću sa Alchajmerovom bolešću, čineći tzv. mešovitu demenciju.
Dobra vest je da na deo ovog rizika možemo i moramo blagovremeno da utičemo!
Savremeni podaci ukazuju da bi se značajan deo rizika za vaskularnu demenciju mogao smanjiti delovanjem na promenljive faktore rizika, među kojima su hipertenzija, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje i drugi.
A ako je ipak Alchajmerova bolest?
I tada je ranije bolje nego kasnije.
Rano javljanje omogućava da se utvrdi uzrok tegoba, isključe stanja koja se mogu lečiti, proceni kognitivno funkcionisanje, kontrolišu vaskularni faktori rizika i kada je indikovan, pravovremeno lečenje i bolju mogućnost planiranja daljeg života.
A postoji još jedan važan razlog: čovek treba da dobije odgovor dok još može aktivno da učestvuje u odlukama koje se tiču njegovog života.
Pregled nije presuda!
Pregled je neophodan da pokaže ako postoji nešto što možemo da popravimo, a kada ne možemo da izlečimo, možemo da lečimo, usporimo, pratimo i pomognemo.
Cilj nije samo „dati dijagnozu“. Kao što ni dijagnoza nije kraj!
Cilj je pomoći i čoveku i njegovoj porodici da znaju šta dalje. Cilj je da sačuvamo što duže samostalnost, funkcionalnost i kvalitet života.
Zato, javite se na neurološki pregled ako primećujete promene u pamćenju, pažnji ili svakodnevnom funkcionisanju.
Ne čekajte da zaboravljanje počne da upravlja Vašim životom.
Ne čekajte da problem postane veliki da biste potražili odgovor.
Vaš mozak zaslužuje pažnju. A Vi zaslužujete odgovor.
Pamćenje zaslužuje pregled, ne nagađanje.
Jer nije važno samo šta smo zaboravili.
Važno je na vreme razumeti šta se događa i šta možemo učiniti.
Nekada je uzrok rešiv.
Nekada možemo usporiti napredovanje bolesti.
Vaš mozak zaslužuje pažnju – jer od njegovog zdravlja zavise vaša samostalnost, svakodnevni život i kvalitet života, a time i život cele porodice.