Zima može biti izazovno godišnje doba za osobe sa astmom. Hladan vazduh može nadražiti disajne puteve i podstaći rasplamsavanje upalne reakcije što dalje dovodi do suženja donjih disajnih puteva i povećane produkcije sekreta. Posledica takve reakcije su simptomi otežanog disanja, kašlja, „zviždanja“ u grudima ili stezanja sa osećajem da su pluća „tesna“. Ovakva reakcija može biti potaknuta i u gornjim disajnim putevima (nos i sinusi) izazivajući simptome začepljnosti nosa i postnazalno slivanja sekreta što utiče na češće udisanje vazduha i disanje kroz usta što nikako nije preporuka. Ipak, najčešći razlog pogoršanja simptoma astme tokom zimskih meseci jesu respiratorne infekcije izazvane virusima (prehlade, gripe i dr.). U ovakvim slučajevima savetuje se simptomatsko lečenje pre svega gornjih disajnih puteva analgeticima, dekongestivima, antioksidantima  uz obilnu hidrataciju odnosno uzimanje toplih napitaka i vode. Vakcinacija protiv sezonskog gripa u jesenjem periodu je svakako preporuka naročito za starije osobe kako bi se izbegla teža klinička pogoršanja. Simptomi virusne infekcije obično traju kratko ali kod osoba sa astmom mogu izazvati produženi imunološki odgovor i tinjajuću reakciju u disajnim putevima (post virusni sindrom). Ukoliko se tegobe ne smiruju ni nakon sedam dana od početnih konsultovati lekara koji će prilagoditi plan lečenja. Važno je da osobe sa astmom na vreme prepoznaju znake pogoršanja kako bi se preduzele odgovarajuće mere u cilju poboljšanja kontrole ove hronične upalne bolesti.

S obzirom da tokom zimskih meseci više vremena provodimo u zatvorenim prostorima savetuje se pojačana higijena radne i životne sredine, često pranje i dezinfekcija ruku ali i prostorija, borba protiv alergena kao što su kućna prašina, grinje i plesni, kontrolisanje vlažnosti vazduha koji je tokom grejne sezone uglavnom suv i nadražjni, redovno provetravanje prostorija u kojima dugo boravimo i sl.

Nema razloga da se i osobe sa astmom ne raduju zimskim čarolijama ali je potrebno na vreme se pripremiti i slediti preporuke svog pulmologa.

Astma je hronična bolest koju danas u svetu ima preko 300 miliona ljudi koji žive u različitim geografskim i klimatskim područjima, svako sa svojim specifičnostima. Ipak, uz savremenu dijagnostiku menja se i terapijski pristup usmeren na potrebe svakog pacijenta pojedinačno, a dugogodišnjim podizanjem svesti i širenjem znanja o ovoj bolesti i sami pacijenti doprineli su njenoj boljoj kontroli. 

Poslednjih decenija novi izazovi u lečenju astme javljaju se usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja zemljine atmosfere odnosno takozvanog efekta staklene bašte izazvanog povećanom produkcijom antropogenih gasova kao što su ugljen dioksid, metan, azot oksid, ozon i dr. Alergogenost polena povećava se u hemijskim reakcijama sa ozonom i drugim štetnim emisijama naročito u urbanim sredinama gde je aerozagadjenje veliko. Ovakvi efekti mogu se videti i tokom zimskog perioda ali su izraženiji u prelaznim godišnjim dobima i početkom grejne sezone.

Radujmo se proleću i budimo spremni.