Multipla skleroza (MS) je hronično, zapaljensko i neurodegenerativno oboljenje centralnog nervnog sistema, koje nastaje kada imuni sistem greškom napadne mijelin, zaštitni omotač nerava u mozgu i kičmenoj moždini. Time nastaje prekid u prenosu nervnih impulsa i širok spektar neuroloških simptoma.

Ko oboleva i koliko je bolest česta?

Pogađa najčešće mlade odrasle, od
20. do 40. godine, a žene čak 2–3 puta češće nego muškarce. U svetu od MS
boluje oko 2,8 miliona ljudi, dok se u Srbiji procenjuje da ima oko 10.000 - 12.000 obolelih.

Faktori rizika:

Bolest nije zarazna, niti direktno nasledna, ali postoji genetska predispozicija - ako neko u porodici ima MS, rizik je nešto viši.

Pored genetike, u obzir se uzimaju i faktori životne sredine, niske vrednosti vitamina D, pušenje i određene virusne infekcije, posebno infekcija Epstein-Barr virusom.

Koji su prvi prvi simptomi - koje ne treba zanemariti!

Multipla skleroza se često naziva “bolest sa hiljadu lica” jer su simptomi različiti kod svakog pacijenta, u zavisnosti od toga koji deo centralnog nervnog sistema je pogođen.

Najčešći rani simptomi:

• Trnjenje i slabost u rukama ili nogama

• Problemi sa vidom (zamagljen ili dvostruk vid)

• Gubitak ravnoteže, vrtoglavica

• Tegobe sa mokrenjem  

• Tegobe sa koncentracijom

• Hronični umor

Simptomi mogu doći iznenada i trajati danima ili nedeljama, a zatim se povući, što otežava ranu dijagnozu. Bez pravovremenog i adekvatnog lečenja, vremenom može doći do trajnih oštećenja.

Zato je važno da osobe koje primete neuobičajene neurološke smetnje potraže savet neurologa.

Lečenje

Dobra vest: savremeno - lečenje predstavlja novu eru u borbi protiv MS-a

Prirodni tok bolesti, bez lečnja, neminovno vodi do invaliditeta.

Međutim, u poslednjih 20 godina u lečenju MS-a napravljen je ogroman napredak. Danas su dostupni brojni modulatori imunog sistema i biološki supresivni lekovi koji usporavaju napredovanje bolesti, smanjuju broj i težinu relapsa i poboljšavaju kvalitet života.

Lečenje se prilagođava svakom pacijentu, u zavisnosti od oblika i težine bolesti, prisustva relapsa, nalaza na magnetnoj rezonanci i drugih faktora.

Uz farmakološku terapiju, važnu ulogu ima i fizička aktivnost, radna terapija, psihološka podrška i zdrava ishrana.

Poruka nade - multipla skleroza se više ne posmatra kao bauk

Multipla skleroza ostaje ozbiljna bolest, ali danas se dijagnostikuje ranije, leči efikasnije i prati preciznije nego ikada ranije. Mnogi pacijenti, uz adekvatnu  pravovremenu terapiju i podršku, vode aktivan, radno sposoban, funkcionan i ispunjen život decenijama.

Zato je važno da se o ovoj bolesti govori - bez stigme i straha, ali sa znanjem, razumevanjem i optimizmom.

ZNANJE SPAŠAVA ŽIVOTE!